Bio je osrednji pisac, ma šta to značilo. Niko to nikada nigde nije rekao, on to o sebi nigde nije pročitao, ali se tako osećao. Zapravo, mislio je da drugi o njemu tako misle.
Svejedno.
Jednoga dana mu je zazvonio telefon. Zvao ga je urednik dnevnih novina ponudivši mu da za njih piše kratke priče. Pitao je o čemu. Urednik mu je dao odrešene ruke. Može pisati o svemu.
Pisac nije pitao za cenu, već je kao duhovno biće prionuo na posao.
Imao je pregršt ideja i nije mu bilo lako da izabere. S obzirom da je priče trebalo objaviti u dnevnim novinama, a ne u knjizi, sama uloga medija mu je nametala temu - a to je bila istina. Novine spadaju u takozvane medije koji se bave javnim informisanjem čiji je zadatak da objektivno izveštavaju o onome što se dešava u svetu i kod nas, sa ciljem da čitaoci mogu, rukovodeći se tim obaveštenjima, donositi ispravne odluke u svom životu.
On nije bio neki ljubitelj novina, više je čitao knjige. Od istorije ga je više privlačila filozofija. Istorija mu je bila nekako relativna s obzirom da su nju pisali pobednici. Osim toga, prava istorija je toliko komplikovana, da je, zapravo, nemoguće upoznati je. Ne samo istorija sveta, ili njegovog naroda, već i istorija samo jednog čoveka od njegovog rođenja do smrti.
Novine su za njega oduvek bile neobjektivne i nijedan, baš nijedna, njemu kao građaninu, nije davala prave i istinite informacije na osnovu kojih bi mogao da donese za sebe neku važnu odluku. Čitanje između redova, je upravo dokaz neobjektivnosti. Da bi došao do istine, morao je da čita više novina koje su, svaka za sebe, donosile desetine verzija istine, ostavljajući njemu kao čitaocu da za sebe izabere onu koja mu odgovara. Zato je stalno hteo da reaguje, da napiše pismo urednicima da im kaže sve u lice... A kada se pojavio internet i kada je na mobilnom telefonu mogao da pričita sve to i da da svoj komentar, shvatio je da ne treba da izlazi na videlo kao glupa bubašvaba koju zaslepi iznenada upaljeno svetlo u kuhinji.
Sada kada mu je jedna novina nudila saradnju i kada je sam trebalo nešto da napiše, on je odlučio da piše o istini, a jedina forma u kojoj je to mogao reći bila je formula - nazovimo stvari pravim imenom.
Kada je jednom uzeo kao početnu misao to da stvari treba nazvati pravim imenom, nije mu bilo teško da iz dnevnih novina koje su objavljivale more informacija izvuče bilo koju i da je raskrinka.
© Dragan Babović