Na inicijativu Tijane Lubure i još nekoliko fotografa mlađe generacije 2012. godine je formirana fotografska grupa nazvana "Grupa 32", po broju članova grupe. Ja sam, kao stariji kolega, imao čast da me mladi pozovu da budem njihov član. Ideja je bila da ljudi različitih stvaralačkih opredeljenja zajedno izlažu, čime bi se malo pokrenula beogradska izložbena scena, koja je bila monopolisana od jedne grupe ljudi. Naime i onda, kao i danas, u fotografskom svetu postoji "elita" koja odlučuje o tome ko će, šta će i gde izlagati i koja forsira sebi bliske fotografe, a izložbeni prostori su zatvoreni za sve koji nisu u njihovom vidokrugu.
Naspram naizgled "mrtve" scene, svet fotografije u Beogradu je pun života i on vri, kulja. Broj fotografa je veliki, godinama se stvara dragoceno kulturno blago, koje je delo marljivog rada stotina fotografa mlađe i starije generacije, a da te fotografije nikada ne ugledaju svetlost dana, jer su vrata svih galerija zatvorena. Ono što se vidi i forsira govori samo za sebe o stanju svesti onih koji to plasiraju. Dovoljno je pročitati uvodnike za kataloge mnogih zvaničnih izložbi i videti kakvim se nazovi učenim jezikom govori o slikama i autorima. Nedostatak ideja i sadržaja se pokriva stranim rečima, koje malo ko razume. Svet fotografa je, na žalost, veoma takmičarski nastrojen, vlada velika ljubomora, zavist i drugi grehovi nabrojani u deset božjih zapovesti. U Beogradu, zato što se niko ne može dogovoriti i složiti, a postoji opšte osporavanje svačega i svakoga, ne postoji nijedna galerija specijalizovana za prodaju fotografija.
Jedan od najvećih autora i autoriteta u svetu fotografije kod nas je Tomislav Peternek. Kada se odazvao pozivu da prisustvuje prvoj izložbi, njemu su se dopali radovi fotografa Grupe 32, pa je predložio da za sledeću izložbu on bira radove, čime bi izložba dobila na značaju. Vrlo brzo je organizovan skup na kome je svaki autor doneo po deset fotografija a Peternek bi birao pet, obrazlažući razloge za donošenje takve odluke, tako da je svaki autor mogao da se susretne sa kritičnim pogledom publike koja je sada bila oličena u liku naše proslavljenog fotografa. Pošto su radovi članova grupe, koji nisu bili priznati, dobili prizanje drugog autora koji je bio priznat, sada su i oni na neki način mogli da se osećaju priznatim.
Iskoristio sam taj trenutak da grupi predložim da ovekovečimo naše delo jednom knjigom, jer se sve grupe raspadaju iz ovih ili onih razloga, a knjiga će ostati kao svedočanstvo da je grupa postojala i delovala u jednom vremenu. Tako je nastala knjiga Čuvari tenutaka - Grupa 32. Ja sam pisao sve tekstove, birao između više ponuđenih fotografija radove koji su mi bili karakteristični za svakog autora ponaosob, dizajnirao knjigu i korice knjige, te izdao knjigu, tako da se ona može čitati u Narodnoj biblioteci Srbije. Svaki autor je dobio po tri primerka knjige.
