Ovde objavljujem ono do čega sam sam došao u borbi sa sobom u stalnom preispitavanju onoga što radim, pa su teme mojih misli ljudi, sudbina, priroda stvari, slikarstvo, fotografija, pisanje i život sa njima.
FIGURACIJA I APSTRAKCIJA
Evolucija slikarstva je gibanje, frekvencija, stalno izoštravanje čula i osećanja sa predmeta na pozadinu, sa oblika na okruženje, sa melodije na harmoniju i ritam, i obratno.
Ako tu istoriju pratimo od pećinskog slikarstva do danas, videćemo da se fokus savremene umetnosti pomerio sa bizona na steni na samu stenu, kao da su slikari oslobodili životinju od poziranja, a steni pružili šansu da se iskaže u svoj svojoj raskoši.
Stoga, ne vidim razliku između figurativnog i apstraktnog slikarstva osim u fokusu.
ODLUKA
Svaki potez četkicom je odluka. Kako je u životu najteže doneti odluke i to one ispravne, tako je i nastajanje svake slike, makar slikanje trajalo i jedan minut, od životne važnosti za slikara.
PUBLIKA
I slikari i publika se po svojoj prirodi sastoje od mnoštva. Nema tu nikakvog jedinstva. Ne postoji jedinstveno slikarstvo niti jedinstvena publika. Zato u vazduhu stalno postoji nabijena težnja ka uparenju jedinstvenih slika sa jedinstvenom publikom.
DŽEZIRANJE
Slika je pre snimljena džez improvizacija, nego dobra interpretacija notnog teksta.
IZNENAĐENJE
Ko ne voli prijatna iznenađenja? Iznenađenja su uvek najzanimljiviji događaji koji u sebi sadrže obrt. Rezultat svakog iznenađenja je doživljaj. Moje slike su i za mene iznenađenje. Da nema tog elementa, ne bih ni slikao.
PORUKE
Moje slike ne nose poruke. Ako ih i ima, one se nalaze u nekoj boci koju sam dobro zatvorio i bacio u reku. Koga ne mrzi neka je nađe negde pri ušću, jer ko zna dokle je ona otplovila.
KOMPLET BOJICA
Na klaviru udarite ma koju dirku i već imate gotov ton. Na violini vam za dobijanje tona trebaju godine vežbanja. Komplet akvarel bojica za osnovnu školu je kao klavijatura, gotova slika sama za sebe, slika koju bih mogao slikati celoga života. Ali niko ne slika tu sliku.
PRAVILA
Iako u osnovi buntovnik, slikar ipak poštuje saobraćajne znakove na putu ka svojoj slici, sve dok ne poludi od tolikog mnoštva crvenih svetala da počne da ih ignoriše.
MAŠTA
Moja mašta ide mnogo ispred mojih slika koje mogu da naslikam.
IGRA MOĆI
Kada gledam slike drugih slikara, nikada ne pomislim, pa to bih mogao i ja da naslikam, ili ja ovo nikada ne bih mogao da naslikam. Ja nikada ne gledam slike, niti ih merim prema kriterijumu koji se zove moć ili veština. Ipak, moju kritičnost najviše budi očita vidljivost neuspele želje slikara da naslika više nego što je to bilo neophodno, gde se on igrao tako zavodljive a poražavajuće igre moći.
ŽIVOT
Sigurno je da postoji veza između života slikara i njegovih slika. Ali ja bih to ipak razdvojio i govorio posebno o svom životu, a posebno o slikama. Novinari, kritičari i istoričari umetnosti uvek, ali uvek, pokušavaju da u životu nekog autora pronađu korene njegovog stvaralaštva. Ispada da su njegova dela ili beg od tog života ili srljanje prema njemu. U svakom slučaju, oni svi moraju biti dobri pripovedači, jer su svaka objašnjenja slike zapravo priče, a ne slika, koja je samo slika i ništa više.
IDEAL SREĆU KVARI
Ceo život prođe u nezadovoljstvu što se svakodnevica u manjoj ili većoj meri razlikuje od zamišljenog ideala, koji postoji u svakom čoveku bio on toga svestan ili ne. Prema tom idealu merimo sve. Smeta nam što zgrada ili kvart u kome živimo nisu sređeni a to merimo prema nekom idealu koji je u našoj glavi. Razlike u kulturama su upravo u tome koliko se ambijent u kome čovek živi, bila to kuća, dvorište, selo ili grad, bliži tom idealu. Otuda i oduševljenje gradovima u kojima je sve sređeno kao što je staro gradsko jezgro Dubrovnika, Venecije ili Beograda, za razliku od većine gradova u kojima je mnogo započeto a ništa nije dovršeno. Odsustvo potrebe ljudi da, ako to već nemaju spolja, učine nešto bar u stanu u kome žive, čini me nesrećnim. Iako sve to nije moja stvar.
PRIZNANJE
Ni sam ne znam da objasnim moje slike, jer nisu za objašnjavanje. Morao bih da budem mnogo bolji pripovedač od slikara da to uradim. Prosto se radi o dva različita medija izražavanja. Svaka reč koju kažem predstavlja pokušaj opravdanja, pravdanja za nešto što nisam skrivio, a jesam uradio. Svako pitanje o tome šta sam hteo slikom da kažem, na mene deluje kao da me neko okrivljuje što sam tu sliku naslikao i tera me da priznam delo koje nisam učinio.
SLOBODA
Danas sam dobio pravosnažnu presudu koja me oslobađa svake krivice što slikam onako kako slikam. Sada sam slobodan.
POEZIJA
Nisu me primili na filmsku akademiju na kojoj sam želeo da studiram režiju. Ne znam zašto, nije bilo nikakvih obrazloženja. Ali uvek mislim da je to možda zato što sam na pitanje po čemu bih snimio film - po romanu ili pesmi, ja rekao po pesmi. I danas ostajem pri tom odgovoru. I kada su moje slike u pitanju, više težim poeziji nego prozi.
ISTORIJA
Slikar koji zaista slika onako kako on slika ima samo jedan društveni problem - a to je da bude prihvaćen. Istorija slikarstva je istorija prihvatanja samo malog broja slikara.
IZLOŽBA
Kada slikar priredi izložbu svojih radova, svi, osim njega, vide da je on go.
URLIK
Iz svake slike čuje se glas slikara – i ja sam nekada bio živ, i ja sam postojao.
DANAS I SUTRA
Bolje danas napraviti male slike nego sutra velike.
USPEH
Ako na nečijoj izložbi za samo jednu sliku pomislim da bih voleo da sam je ja naslikao, onda je za mene cela izložba uspela.
PISALICA BRISALICA
Priroda nije ništa drugo do jedna velika pisalica-brisalica, šta napiše to posle nekog vremena i obriše. I tako milijardama godina. Čovek se dosetio pisanja, slikanja i gradnje, da joj doskoči. Ali u softveru prirode je da sve izbriše, pa i čoveka i njegove dosetke.
PREZUMPCIJA DOSLEDNOSTI
Nervira me doslednost. Ne zato što ne mogu da budem dosledan, nego zato što se to od mene traži. Ne želim da udovoljim tom zahtevu. Ne želim da budem dosledan. Želim da se menjam kao što se menja sve oko mene. Ni dan nije dosledan, pa mu ništa ne nedostaje. Ono ima svoje mene kao što sve ima svoje mene, kao što Zemlja ima godišnja doba, kao što čovek ima detinjstvo, zrelost i starost. Nijedan dan nije isti, nijedno jutro... Zato neka niko od mene ne traži da budem dosledan u onom što stvaram. Ne želim nikom da olakšavam i da budem predmet njegovog prava, ne znam odakle mu to, da me poredi, svrstava u bilo koje grupe, pravce i da u mojim slikama ili pričama traži nešto više od onoga što one glase. Ako doslednost treba da bude vrlina, ona treba da se meri samo u pogledu morala, da li čovek postupa sa dobrotom. Da li čovek nešto radi u korist ljudskog dobra, daje svoj doprinos društvu tako što nikoga ne povređuje, oštećuje ili poništava. U tom smislu zahtevam prezumpciju doslednosti.
SVE SAM JA
Kad se probudim ujutru ne znam šta ću sve reći toga dana, ali znam, da će to što budem rekao u razgovoru sa nekim, a ne znam ko to sve može biti, biti u skladu sa onim što sam ja. Isto je i sa slikanjem. Ni teniser dok čeka servis protivnika ne zna kako će odgovoriti sve do trenutka dok loptica ne bude baš blizu njegovog reketa, ali to će uvek biti samo njegov odgovor.
RAZGOVOR
Slikanje je kao reč ili rečenica koja je izgovorena u monologu ili dijalogu. Može biti i prikaz i osvrt, i napad i odbrana.
JEZIK PUN FLOSKULA
Jezik onih koji pišu o umetnosti često sliči onom koji koriste političari, ideolozi, razni analitičari, samo na drugi način i o drugom predmetu, pun "stručnih" izraza koje ja vidim kao prazne floskule. Mnogo reči upotrebljenih da se ništa ne kaže i da se ništa ne razume. A krajnji cilj je uzdići sebe a poniziti publiku i udaljiti je još više od umetnosti, koja, navodno, nije za svakoga.
SEĆANJE
© Dragan Babović