Dubrovnik je grad moje mladosti. U njemu sam, na Stradunu i na Babinom Kuku radio portrete po narudžbini 1982. i 1983. godine. Poslednji put sam ga posetio 1990. godine, obilazeći gotovo svaki dan Galeriju Sebastian i Galeriju Vlaha Bukovca u Cavtatu. Pošto je naredne godine usledio rat, prva poseta Dubrovniku je usledila tek 2002. godine. Posle izdavanja kompakt diska sa fotografijama Herceg Novog, usledio je i disk sa preko 600 fotografija Dubrovnika i Cavtata.
Uvek sam se pitao zašto sam toliko vezan za Beograd, Herceg Novi i Dubrovnik, a to mi se razjasnilo upravo u procesu snimanja ova tri grada, kada sam shvatio da svi imaju tvrđave od kamena u kombinaciji sa drvetom i kovanim gvožđem, istim onim materijalima od kojih je sastavljena i Niška tvrđava u kojoj sam provodio najlepše dane ranog detinjstva, pre nego što sam se doselio u Beograd 1961. godine.
