Jedna izložba fotografija održana u Galeriji PROGRES u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, 29. septemba 2014. godine, privukla je veliku pažnju posetilaca, medija i javnosti uopšte. Naime, bila je to posebno zanimljiva izložba fotografija jednojajčanih blizanaca, koju je priredio fotograf Aleksandar Trbović.
Ova izložba imala je pored konceptualnog i karakter svojevrsnog hepeninga. Trbović je, naime, godinama fotografisao isključivo jednojajčane blizance (ne i obične), kao unapred osmišljen koncept, te sada izložio izbor od 72 fotografije većeg formata. Hepening se sastojao u tome, što je autor na izložbu pozvao sve svoje modele. Kako su se mnogi odazvali, publika i fotografi su mogli da ih fotografišu pored izloženih fotografija, a i da se slikaju sa njima.
Zašto su Trbovićeva zbirka fotografija jednojajčanih blizanaca i ova izložba značajni za srpsku fotografiju? Zato što je Trbović napravio najveću zbirku fotografija jednojajčanih blizanaca na svetu, čime je dao veliki doprinos srpskoj fotogafiji, koja je na taj način u jednoj fotografskoj disciplini dobila prvo mesto u istoriji fotografije. Osim toga, Aleksa Trbović se sa svojom zbirkom uvrstio u fotografe koji su održali prvu izložbu sa ovom temom, ne samo u Srbiji, već i u širem okruženju. Što se sveta tiče, sigurno je prvi koji je snimao samo jednojajčane blizance, a po njihovom broju pretekao je sve one pre njega, koji su slikali blizance uopšte. U sklopu Meseca fotografije u Parizu održana je 1996.g. izložba fotografija na temu jednojajčanih blizanaca, snimljenih u periodu od 1847. do 1996.g. Oktobra 1998.g. Debi i Lisa Ganc (vlasnice gostinonice Twins - Blizanci u Njujorku) i Aleks Tresniovski obajvili su "Knjigu blizanaca - slavlje u rečima i slici" o 38 jednojajčanih i dvojajčanih parova blizanaca, s esejima i slikama fotografa Bila Balenberga o njima (gde je tekst propraćen fotografijama). Veliku pažnju javnosti privukla je fotografska knjiga "Blizanci Patel u Britaniji i Indiji" indijskog fotografa Ketaki Šet (i Ragubir Sing) sa 78 fotografija različitih parova blizanaca i 4 fotografije različitih trojki. Blizanci su bili tema i drugih fotografa širom sveta (Dejvid Filds - 27 parova, Meri Elen Mark - 75 parova, Martin Šeler - 40 parova i Žil D Varokje - 30 parova, ali kao što se vidi, mnogo manjeg obima.
Aleksandar Trbović fotografiše istovetne blizance od 2004. godine i do danas je snimio preko 120 parova.
U Monteskjeevoj izreci da čovek koji piše dobro ne piše kako se piše, već kako on piše, krije se i ključ za gledanje ove nadasve zanimljive kolekcije fotografija Aleksandra Trbovića. Mene je, pre svega, zanimalo kako će autor lično prikazati braću i sestre koji su začeti kao jedno a rođeni kao dva bića. Ali iznad svega stavljam samu ideju koncepta, a to je retka tema koju u srpskoj, pa ni svetskoj fotografiji nije do sada niko obrađivao tako dugo i u tom obimu. U moru tema koje fotografima stoje na raspolaganju i koje su već hiljadama puta obrađene na isto toliki broj načina, pronaći temu koju do sada niko nije obrađivao je, takođe, delo kreativnosti umetnika koji se toga setio. Naravno da sve nove stvari zahtevaju od gledalaca da pobede sopstvenu površnost i da se malo više udube. Tako ćemo doći do zaključka da je umetnik dao široku lepezu jednojajčanih blizanaca ne samo po uzrastima (bebe, deca, tinejdžeri, momci, devojke, zreli ljudi, penzioneri), već i po zanimanjima. Uočićemo da se među njima mnogi bave istim poslovima i slično oblače. Uopšte pronaći jednojajčane blizance koji se zajedno bave pilotiranjem vojnim avionima i helikopterima ili su lekari, policajci, pa i sveštenici, i koji su voljni da budu fotografisani, samo po sebi predstavlja veliki podvig. Samim tim te Trbovićeve fotografije postaju svojevrsni biseri, koje ne treba gledati samo iz uskog ugla fotografa koji zanat stavljaju iznad onoga što fotografija nosi kao svedočanstvo jedne epohe.
Pre izložbe ODRAZ u Progresu, Aleksa Trbović je u Foto klubu Beogad održao digitalnu projekciju fotografija 101 para jednojajčanih blizanaca, pod nazivom OGLEDALO, koje je izdao kao elektronsko izdanje, koje se u svako doba može pogledati u Narodnoj biblioteci Srbije.
Ja sam iskoristio hepening za pravljenje sopstvene kolekcije fotografija modela na slikama i uživo:
