U Galeriji 73 u Beograda, u čertvrtak 12. decembra 2024. godine otvorena je izložba slika Ane Uzelac pod nazivom "Tamo i nazad", koja traje do 17. decembra 2024. godine.
Publika ima priliku da vidi 15 izloženih radova velikog formata, izrađenih u tehnici slikanja na svili.
"Slikanje na svili je slavljenje čistog vizuelnog zadovoljstva. Njena svetlucava površina odražava boje savršeno, i sama boja postaje suština dela, i biva i tema i pripovedač. Slikanje na svili ima neposrednost koja ostavlja malo prostora za preispitivanje, jer, kada proces započne, svaki potez četkicom u potpunosti prodire u vlakno i rezultat je definitivan, jednoslojan, nema ponavljanja. A to zahteva da budete uvek prisutni, usredsređeni, potpuno predani", kaže umetnica u štampanom katalogu koji prati ovu izložbu.
Za Anu Uzelac, koja nam dolazi iz grada svetlosti - Pariza, se slobodno može reći da je umetnica koja pripada istovremeno i slikarstvu Afrike, posebno Zimbabvea, u kome je odrasla, potom slikarstvu Francuske i Amerike u kojima se školovala, a sada i Srbije u kojoj se rodila, u kojoj se prvi put predstavlja i u kojoj nastavlja da živi i radi, vrativši se svom korenu.
Nije slučajno što spomenuh koren, taj snažni sistem pod zemljom koji je tako sazdan da iznad zemlje na nama vidljivom delu sveta drži najviša i najrazgranatnija stabla drveća. Naime, sam naziv izložbe "Tamo i nazad" koji je Ana izabrala za svoju izložbu, upravo govori o tome, a mene asocira na bogatu krošnju ogromnog stabla koje se njiše na najjačem vetru tamo amo (tamo i nazad), držeći se čvrsto za svoj koren iz koga crpe svu svoju snagu i sigurnost postojanja.
Još bitnije za ovaj prikaz izložbe je to da je predmet Aninih slika takođe posvećen temi korena, tj. bogatom svetu mašte urezanoj u svima nama još u najranijem detinjstvu, kada smo u našim mislima živeli okruženi carstvom egzotičnih vrtova i životinja - lavova, slonova, zečeva, bubica i ptica, koje su sada pred nama na Aninim slikama. Zato nije slučajno što je na otvaranju izložbe jedna profesorka likovnog obrazovanja u obližnjoj školi na Banovom Brdu zamolila da se i ona obrati publici, iskazujući najdublje poštovanje i divljenje prema slikarki i njenom radu, u kome još ima dečje iskrenosti i čistote, nagovestviši da će dovoditi svoje đake kako bi bili inspirisani ovom maštovitom izložbom.
Izložbu su otvorili Mirela Pudar, direktorka Galerije 73, jedne od najuglednijih galerija u Beogradu, i Pero Rajković, akademski slikar. Mirela Pudar je izrazila zadovoljstvo što je ova galerija započela saradnju sa Anom Uzelac koja se vratila u Beograd, a Pero Rajković je rekao da su Anine slike nastale kao likovne priče koje je pričala svojoj ćerki, slično pričama koje su Radjard Kipling (Knjiga o džungli) i Sent Egziperi (Mali princ) pisali deci, a nama ostavili u amanet tu čistotu koja iz ovih radova izlazi.
Mirela Pudar, Pero Rajković i Ana Uzelac
Ana Uzelac se zahvalila posetiocima izložbe rekavši da su izložene slike most do njene prošlosti i sadašnjosti, do ličnih narativa, koji su, veruje, univerzalni. Njen cilj je da ovom izložbom publici pruži praznik za oči, visceralni doživljaj čistog užitka, te da umetnost dobija svoju pravu vrednost baš kada se deli, a čast joj je što ima priliku da je deli sa publikom.
Od petnaest izloženih radova, čini se da je najviše pažnje privukla slika iz 2021. godine - "Lavica" slikana na svili u veličini 134 x 185 cm, za koju je u Parizu najveće interesovanje pokazala i čuvena pevačica Grejs Džouns. Ova slika pripada najvećoj grupi slika koje pričaju storije o afričkim životinjama u živopisnim džunglama.
LAVICA, 2021, slika na svili 134 x 185 cm (© Ana Uzelac)
Slike posvećene Parizu - "Na krovovima Pariza", "Noćno nebo" i "Pogled u nebo" čine se kao triprih - jedna slika prikazuje krovove Pariza odozgo, druga noćno nebo sa zvezdama, a treća parisko nebo viđeno iz žablje perspektive. Izvrnute perspektive deluju kao udaljeni eho Vangogovske percepcije prostora.
NA KROVOVIMA PARIZA, 2023, slika na svili 111 x 113 cm (© Ana Uzelac)
Tri slike govore o zečevima i neodoljivo asociraju na priče sa dalekog istoka.
ZEČEVI NA MESECU, 2022, slika na svili 100 x 107 cm (© Ana Uzelac)
Posebna grupa slika posvećena je čoveku današnjice od koga su u savremenom trenutku naše ogoljene stvarnosti ostali samo obrisi, što prikazuju dve slike istog naziva - "Obrisi čoveka", obe rađene 2021. godine u doba korone.
OBRISI ČOVEKA, 2021, slika na pamuku 210 x 107 cm (© Ana Uzelac)
Slikarstvo Ane Uzelac doživljavam istovremeno kao apstraktno i figurativno. Ono što bi običan gledalac pomoću pareidolije pokušao da sam osvesti kao konkretan oblik izdvojen od raskošne okoline pune boja, za njega čini sama autorka. U tome i jeste draž ove, za Beograd i Srbiju, značajne izložbe koja će, siguran sam, svojom bajkovitošću nadahnuti sve one autore kojima je dosta sivila svakodnevnog života u kome umesto umetnosti dominiraju politika, sport i laka zabava.
ANA UZELAC pored slike "Slonovi"
Ovde je autorski tekst Ane Uzelac objavljen u vidu uvodnika u katalogu izložbe u Galeriji 73 u Beogradu:
TAMO I NAZAD
“Ponovo tamo gde je sve počelo, ali gde više nije početak"
Slikanje na svili je slavljenje čistog vizuelnog zadovoljstva. Njena svetlucava površina odražava boje savršeno, i sama boja postaje suština dela, i biva i tema i pripovedač. Slikanje na svili ima neposrednost koja ostavlja malo prostora za preispitivanje, jer, kada proces započne, svaki potez četkicom u potpunosti prodire u vlakno i rezultat je definitivan, jednoslojan, nema ponavljanja. A to zahteva da budete uvek prisutni, usredsređeni, potpuno predani.
To je u oštroj suprotnosti sa procesom mog slikanja uljanim bojama gde namerno imam višeslojni pristup kako bih stvorila napetost između boje i teme. Jer, na mojim uljima, smele boje stoje u direktnoj suprotnosti s mračnim, introspektivnim temama koje preovlađuju, omogućavajući posmatraču da zastane i razmisli o ovoj dualnosti i da potraži ono što se nalazi ispod površine. Na svili radim spontano i direktno, mogu da se predam neizvesnosti i dozvolim da se slike razvijaju u neočekivanim pravcima. Smatram da je odustajanje od potrebe da se sve kontroliše okrepljujuće i oslobađajuće i da naprosto predstavlja prihvatanje radosti koju donosi sam proces.
Slike koje koristim, bilo da radim u ulju ili na svili, potiču iz različitih mesta na kojima sam živela, priča koje sam čula i trenutaka duboko ukorenjenih u sećanju. Snovima nalik priče proizilaze iz živopisnih utisaka o doživljajima iz prošlosti. Priroda, u svom svôm sjaju, pozornica je na kojoj se odvijaju moji vizuelni narativi. Ova veza s prirodom proističe iz mog ranog detinjstva i igranja u parku na Banovom brdu. Naročito reagujem na prolaznost vremena, na prošle snove i žudnje, ostvarene ili ne, i na to kako oni utiču na našu psihu. Inspiraciju za nekoliko radova našla sam u Banovom brdu, toj gradskoj oazi gde je vreme zaustavljeno, gde se susreću mladi i stari, što odražava kratkotrajnost našeg boravka na zemlji, ali i lepotu svih tih prolaznih trenutaka.
Odrastanje u Zimbabveu, na njegovim neverovatnim travnjacima, u svetu divljih životinja, dodatno je ukorenilo ovu ljubav prema prirodi; jer tamo, na afričkom tlu, priroda je istinski prisutna kud god se pogleda. Tamo se izlasci i zalasci sunca odvijaju neprekinuti gradskim osvetljenjem, smogom ili vrevom koja je sveprisutna u zapadnom svetu. U Zimbabveu se prostor „oseća“ i unutar tog prostora vreme se odvija drugačije. Isti mir pronalazim u Oksitaniji, francuskoj regiji gde provodim leta. Jer tu, pod beskrajnim plavim svodom koji se prostire iznad zelenih i sivih planina, okruženo neprestanom pesmom cvrčaka i uzburkanim vetrovima, nalazi se mesto gde priroda duboko diše, mesto gde čovek zaista može da oseti da je prisutan.
Upravo je taj jezik onoga što je neizgovoreno, ali duboko usađeno, obeležje mog rada.
Ove slike su most do moje prošlosti i sadašnjosti, do ličnih narativa, koji su, verujem, univerzalni. Moj cilj je da ovom izložbom publici pružim praznik za oči; visceralni doživljaj čistog užitka.
______________________________________
UMETNIČKA BIOGRAFIJA
Ana Uzelac je rođena u Srbiji, odrasla u Zimbabveu, i živela u Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Diplomirala je na Fakultetu likovne umetnosti Parsons u Parizu i Parsonsovoj školi dizajna u Njujorku, a kasnije studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Parizu u studiju Filipa Konjea. Svoju ljubav prema vizuelnim umetnostima pripisuje godinama detinjstva koje je provela slikajući pod mentorstvom Helene Lijeros u Africi, u Harareu, Zimbabveu, gde je slikanje bilo usredsređeno na prenošenje sirovih, najiskrenijih emocija.
Posle brojnih putovanja sada se ponovo nalazi na početnoj tački, u Beogradu, na Banovom brdu, odakle je sve i počelo.
Prethodne izložbe
- AKAA, Also Known As Africa, Le Carreau du Temple, Pariz
- 2020 ‘Soukmachine’, grupne izložbe u ateljeu Préavie, Pariz
- ArtHARARE grupna izložba, Harare, Zimbabve
- Dis (paraître), grupna izložba, l’Espace culturel, le 148, Alfortville, Pariz
- Young Artists Exhibition, grupna izložba, Gallery Delta, Harare, Zimbabve
- Performance of Erwin Wurma, Thaddaeus Ropac galerija, Pariz
2012, 2011. Grupne izložbe: Studio Cognée, Ecole National Supérieur des Beaux-Arts de Paris, Pariz
- Lust for Life, grupna izložba, Gallérie Beckel Odille Boïcos, Pariz
- Painting a Story, samostalna izložba, Galerija Parsons Paris, Pariz
- End of the Fourth, grupna izložba, Espace Commines, Pariz
- Madness, grupna izložba, Galerija Parsons NY, Njujork, USA
- Year’s End, grupna izložba, Espace Commines, Pariz
- Icons, grupna izložba, Galerija Delta, Harare, Zimbabve