PRE KRAJA NOVI POČETAK

Izložba fotografija Slobodana M. Lazića

U Kulturnom Centru Dorćol u Beogradu u toku je Izložba fotografija Slobodana Lazića pod nazivom "Pre kraja novi početak" koja traje od 9. do 24. decembra 2025. godine.

Ovom izložbom Slobodan Lazić obeležava 80 godina svog života i 65 godina bavljenja fotografijom. Ljubaznošću Kulturnog Centra Dorćol, brojna publika se već na otvaranju u utorak 9. decembra, mogla uveriti koliko stvaralačka energija jednog fotografa i posle šest i po decenija može biti živa, hrabra i neumorna. Izložbu su otvorili Budimir Novaković i Dragan Babović.

Izloženo je ukupno 88 fotografija podeljenih u četiri tematske celine - Likovi, Ambijenti, Zapisi i Akcenti. Reč je o novim fotografijama snimljenim u poslednjih dve godine, nastale svežim okom koje i dalje traga, ispituje i otkriva. Među njima je nekoliko snimljenih na početku njegove fotografske karijere koje ukazuju na kontinuitet.

Lica:

U toku tako dugog perioda posvećenosti fotografiji Slobodan Lazić se oprobao u svim njenim disciplinama od portreta, preko pejzaža do apstraktnih motiva. Ipak, u centru njegove pažnje uvek je bio čovek, a pre svega njegovo lice. Lazić nije sklon režiji i drži se načela iskrenosti koje podrazumeva lajf fotografiju, snimljenu bez nameštanja scenografije i mizanscena. Naravno, da "lov" na ulične scene i zanimljiva lica, zahteva iskustvo i moć predviđanja, ma koliko fotograf kreće od principa spontanosti. Tako su i nastale fotografije sa temom "Lica", koja su snimljena na ulicama španske Valensije, Grčke, Ohrida, Skoplja, Beograda i dr. U izloženim uličnim portretima prepoznajemo Lazićevu staru snagu: sposobnost da čoveka susretne bez osude i bez distance. Tu se posebno ističu fotografije:

Optimalni optimizam

Poeta sa Ohrida

U prolazu

Jedan čovek jedna žena

Ambijenti:

Kao neumorni putnik, pustolovnog i radoznalog uma, Slobodan Lazić je obišao veliki deo naše planete, diveći se lepotama prirode, koje je sa strašću beležio svojim fotoaparatom. Upravo ti prostori koje je stvorila sama priroda ili su delo ljudskih ruku, obuhvaćeni su temom - "Ambijenti". U pejzažima i arhitekturi otkrivamo mir, širinu i preciznost pogleda autora koji zna da ambijentu pristupi kao ravnopravnom sagovorniku. Među njima se izdvajaju fotografije:

Crni pejzaž

Potoci na Islandu

Kalatravina umetnost

Islandsko čudo

Crkva nad Piranom.

Zapisi:

U temi Zapisi, Lazić manifestuje finu, gotovo meditativnu pažnju prema odnosima linija, površina, umešno pronalazeći i skrećući pažnju na interesantno susretanje različitih oblika. U ovoj temi se ističu fotografije:

Novi Beograd 1967.

koja osim dokumentarnoistorijske vrednosti, koja nam prikazuje poplavu kod Ušća, čiji je izgled danas potpuno drukčiji, manifestuje Slobodanov osećaj za ritam i kompoziciju koju je u ono vreme fotograf morao imati pri samom snimanju analognim aparatom na filmu.

Dedina ograda

snimljena u okolini Valjeva, primer je ne samo odlične kompozicije, već i istančanog osećaja za ritam i igru senki, koje su presudne za uspešnu fotografiju.

Kalatravin Hemisferik

je takođe zapis o principu sinhroniciteta - gde raširena krila galeba, koji lebdi između "Palate kraljice Sofije" i "Hemisferik"a, prati talasasti oblik ove dve futurističke građevine Santjaga Kalatrave.

Prst mudrosti

je siguran sam jedna od najboljih fotografija na izložbi. Imao sam sreću da prisustvujem snimanju te fotografije u Valensiji, dok je Slobodan uporno čekao i snimao stotinak fotografija iste gospođe da bi na kraju dočekao i snimio upravo ovaj tenutak, u kome ona kao Bog na Mikelanđelovoj fresci "Stvaranje sveta" prstom udahnjuje život Adamu (tj. prvom čoveku). Dok je posmatram, a mogao bih stalno da je analiziram, prisećam se i "Crnog monolita" u filmu Stenlija Kjubrika "Odiseja u svemiru 2001", snimljenog po sinopsisu Artura Klarka, u kome onaj ko ima hrabrosti da priđe monolitu i da ga dodirne prstom, doživljava inteligentni skok. Tu su Kjubrik i Klark slikovito prikazali evoluciju po Darvinovoj teoriji, jer i pored postepenog pretvaranja jedne generacije u drugu mora da postoji presudan i odlučujući trenutak, a to je taj dodir. Hrabrost da dotakne monolit imao je samo jedan majmun, da bi posle tog kontakta prvi u istoriji uvideo da kost mrtve životinje može koristiti kao oružje. Intelgencija se može preneti samo nasleđem na potomke, a znanje može i na druge. Monolit je sam po sebi delo nekog tvorca a ono što on prenosi na druge je upravo inteligencija. I upravo u tom delu se Slobodan i ja ne slažemo, jer ja priznajem postojanje nevidljive sile, a on se uzda u naučni pogled na svet. Otuda i njegov naziv - "Prst mudrosti". Ovaj predmet razgovora između nas je uvek živ, zanimljiv i radostan i nastaviće se i posle njegovog čitanja ovih redova. U svakom slučaju, ova fotografija je primer citata nekog umetničkog dela (Mikelanđelo) koje nam stoji u podsvesti i koji na nas i utiče i podstiče za dalje akcije.

Akcenti:

U poslednjoj tematskoj celini, u naglašenim detaljima vidimo autorski potpis - rečenicu izgovorenu samo jednim potezom objektiva. Zanimljivo je ovde reći, koliko su kod fotografa dragi i opuštajući trenuci kada snimaju detalje, jer oni tu nisu obavezni da brinu i o dokumentarnosti kao važnom elementu fotografije, koje odgovara na 5 ključnih pitanja "ko, šta, gde, kad i zašto". Oni tu snimaju direktno samu srž i duh jedne scene. Ovde bih izveo jedan moj zaključak vezan za celu izložbu, s obzirom da poslednja tema, kao i kod pisanog dela, na neki način sadrži neki zaključak.

Idući galerijom od prve do poslednje fotografije, gledalac se sigurno pita zašto je izlagač dao naziv izložbe "Pred kraj novi početak", te pokušava da izložene slike procenjuje u odnosu na naziv. To, naravno nikoga ne obavezuje, ali kod mene sve vreme izaziva potrebu da složim fotografije i naziv u jedan logični sled, te moram da priznam da ga upravo ovde mogu izneti, s obzirom da na to kao pisac ovog prikaza imam pravo. Naime, u slikama koje sam izdvojio upravo postoji taj logički sled, koji ću izneti posle kratke analize tih fotografija.

U Akcentima se izdvajaju fotografije:

Hram Svetog Save

Slobodan Lazić nam ne daje spoljni izgled hrama, koji je omiljen predmet snimanja mnogih fotografa, već njegovu unutrašnjost. On pravi kadar koji u sebi sadrži tri ugla snimanja, (žablju, normalnu i ptičju perspektivu) gde uski lučni otvori poređani po verkali selektivno propuštaju posebnu svetlost stvarajući na podu i zidovima ogromnog udubljenog prostora igru koja unosi mir i podstiče na razmišljanje. Monumenatlnost sakralne arhitekture daje čoveku osećaj sopstvene malenkosti u odnosnu na pitanje nad svim pitanjima a to je pitanje života i smrti.

Kalatravin akcenat

Snimak veličanstvenog spoljnog - ispupčenog - izgleda jednog arhitektonskog remek dela obasjanog mlazom dnevne svetlosti. U pitanju je Palata posvećena španskoj kraljici Sofiji, izgrađena 2005. godine. Kao i Hram i ova palata pripada monumentalnoj arhitekturi, s tim što Kalatravina palata nije sakralni već svetovni objekat pred kojim čovek opet oseća svoju malenkost ali ne u odnosu na pitanje života i smrti, već ljudskog napretka i putovanja u neizvesnu budućnost.

Jato u Zoru

je fotografija koja je snimljena u slavu života i slobode. Vidimo veliko jato ptica koje raširenih krila nadleće mirnu površinu vode. Kadar sadrži veliko plavo nebo koje se nadvilo nad jezerskom vodom i obalom u magli, na kojoj se priroda igra jesenjim krošnjama drveća poređanim u pravilan, gotovo muzički ritam. Melodija na kopnu, a umekšana harmonija refleksije na površini vode. Horsku liniju čini let crnih ptica podjednako raširenih krila poređanih i horskom višeglasju. Iako ne možemo fizički da letimo, siguran sam da svaki gledalac može da se svojim duhom i maštom pridruži ovom jatu.

Primorska ulica

nas odjednom sa hrama, palate i jezera uvodi u kamenu ulicu primorskog gradića, spuštajući nas na zemlju u naše ljudsko okruženje, u delo naših ruku, na ulicu koja nam je data da nekamo idemo. Slobodan Lazić nam na ovoj slici nudi usku kamenom popločanu ulicu, koja vodi kroz lučni prolaz ka bliskom izlasku na trg i more. Život prikazan jednim potezom fotografskog "pera".

Uživanje

je prema svim kriterijumima fotogafija koja optimistički zaokružuje celu ovu izložbu i koja mi nedvosmisleno govori - Novi početak. Između dva stara ali dobrodržeća bora, na klupi sedi dama opušteno naslonjena na naslon klupe i gleda ka morskoj pučini. Ispred nje je samo plavo more sa beskrajno plavim nebom. "Uživanje" je potreba čoveka za odmorom, za opuštanjem, za zadovoljstvom, za novim početkom. Centralna kompozicija na fotografiji je ravna onoj kojoj su se pokoravali i služili je najveći svetski arhitekti, među kojima su i Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko u projektovanju Hrama Svetog Save i Santjago Kalatrava u stvaranju Palate kraljice Sofije.

Zaključio bih da ovaj četvrti segment izložbe zaokružuje poruku koju nosi naziv izložbe - "Pre kraja (crkva, palata-opera, let života, uski prolaz i na kraju plava pučina) novi početak".

SLIKE SA IZLOŽBE

O AUTORU:

Fotograf Slobodan M. Lazić rođen je 1945. godine, a prvu fotografiju je snimio kada je imao 15 godina i od tada se ne razdvaja od fotoaparata. Baveći se fotografijom, upoznao sam ljude koji su na mene ostavili snažan utisak i u velikoj meri uticali i na moj rad. Jedan od onih koji su mi bili uzor je i Slobodan, psiholog i fotograf, koga sam upoznao daleke 1979. godine, kada sam kao student radio za CEP - Centar za planiranje urbanog razvoja, čiji je jedan od osnivača bio upravo on. Slobodan pripada generaciji koja je prethodila mojoj, generaciji koju sam poštovao i od koje sam mnogo naučio o životu, pa i o fotografiji. Za vreme redovnih i magistarskih studija bio je član foto kluba doma "Mika Mitrović" (1965-1971) i tri godine je organizovao foto izložbe MIFS u galeriji Foto saveza u Bulevaru revolucije u Beogradu. Pre 10 godina imao je veliku izložbu "Nikad isto ponovo" u Galeriji CEP-a. Nakon jedne decenije, ova izložba "Pre kraja novi početak" pokazuje da istinski fotograf nikada ne prestaje da bude radoznao. Da godine nisu teret, već iskustvo koje izoštrava pogled. Da svetlo i senka, u dobrim rukama, nikada ne izgube svoju moć. Istovremeno - novi početak je i najava serije novih izložbi koje slede u 2026. godini, među kojima je prva ona koju će održati u februaru 2026. u Galeriji Instituta "Dr Simo Milošević" u Igalu.

Katalog:

ANA UZELAC - TAMO I NAZAD