SAM SA SOBOM, 2023, akrilik na papiru, 21 x 29.7 cm, © Dragan Babović, 2023
Čovek od rođenja do smrti živi zapravo sam sa sobom. I u porodici, i u braku i van braka, i kad ide u školu i iz škole i kada je zdrav i kada je bolestan i kada radi i kada se odmara. Čovek je sam samcat.
Hirurg sam sa sobom stoji iznad pacijenta koji je anesteziran i ne zna za sebe, prepušten sudbini. Lekar sam sa sobom izvodi sve ono što mu protokol nalaže. Pošto je završio operaciju, skida rukavice i pere ruke. Sam sa sobom razgovara i ponavlja mudre misli do kojih je neko došao mnogo godina pre nego što se on rodio - operacija je uspela, a život pacijenta je sada u Božjim rukama.
Posle napornog dana lekar sam sa sobom odlazi svojoj kući. Supruga lekara sama sa sobom postavlja sto za ručak, tri tanjira, za sebe, supruga i ćerku koja u svojoj sobi sama sa sobom igra igrice na mobilnom telefonu. Pošto je svakom sipala po tanjir vrele čorbe, poziva ćerku kao i uvek glasno - "Ručak je na stolu".
Ćerka, prvo odlazi u kupatilo i pere ruke, a potom seda za sto sa roditeljima. Ćute. Svako je sam za sebe obuzet svojim mislima. Onaj ko je dizajnirao ljude kao mislena bića, nije im dao sposobnost telepatije, tako da su misli pojedinca samo njegove i niko nikakvim metodom nije u stanju da ih pročita.
Otac je, sam za sebe, brinuo o pacijentu koga je operisao, svestan da je odnos mogućnosti da preživi ili da umre pola pola. Treba sačekati dvadesetičetiri sata da bi se videlo šta će prevagnuti život ili smrt.
Majka je sama sa sobom razmišljala o svom položaju žene, supruge i majke, koja posle napornog posla mora da skuva ručak, da ga servira, a da potom sve to pospremi, opere i tek onda ugrabi malo slobodnog vremena za sebe.
Ćerka je sama sa sobom kovala planove za sutra. Bli su to opaki planovi. Znala je da je ovo njen poslednji ručak sa roditeljima, jer će se sutra sve izmeniti. Možda neće više biti živa, ali neće ni mnogi drugi zbog kojih se osećala sama sa sobom. Bila je bez osećanja. Nije se plašila. Čak šta više - jedva je čekala da dođe sutrašnji dan i da rano ujutru kada se niko neće nadati uradi to što je smislila.
Iako je izgledalo da vreme sporo teče, sutrašnji dan je došao vrlo brzo. Otac je sam sa sobom pohitao u bolnicu da proveri kako su njegovi pacijenti. Majka je sama sa sobom počela da posprema kuću. Ćerka je sama sa sobom krenula u školu da ostvari svoj pakleni plan. Svi ljudi na svetu su sami sa sobom započeli taj dan živi a neki su sami sa sobom otišli u smrt.
Na nečijem monitoru bio je uključen vorldometar (https://www.worldometers.info/sr/) na kome se u deliću sekunde može pratiti broj živih i broj umrlih na planeti Zemlji, broj novorođenih i broj onih koji su upravo umrli. Iza svake brojke stajao je neko sam za sebe bez imena i prezimena, označen brojem, kao jedan od 128 hiljada novorođenih ili jedan od 65 hiljada umrlih. I tako svakoga dana.
© Dragan Babović