BLUZ SVIRAČ, 2022, © Dragan Babović
Susreo sam se sa raznim vrstama ljubomore, ali ova o kojoj ovde pišem bila je i za mene veliko iznenađenje. Otkrio sam ljubomoru posebne vrste, koja je, siguran sam oduvek postojala u društvu, ali koja je bila skrivena, zamaskirana, neuočljiva.
- Lako je tebi, ti si slobodan.
Slobodan, slobodan, slobodan? Nisam znao na šta je mislio slikar koga sam veoma cenio i čijem sam se umeću divio.
- Ti si slobodan, ne robuješ autoritetima, nisi obavezan prema publici.
- Ne razumem šta hoćeš reći, upitah kolegu, jer mi nije bilo jasno da li me grdi ili hvali.
- Svaka tvoja slika je izraz čiste slobode.
- Kako, zašto, pokušah da ga zamolim da mi razjasni šta želi reći.
- Ja sam postao rob svoje sopstvene publike, reče. Ona je navikla na moje slike i sada očekuje od mene da se slepo držim tog stila, do koga sam došao poštujući sva pravila zanata, a time sam zapravo sam sebe stavio u neku vrstu zatvora, za razliku od tebe koji možeš da slikaš onako kako ti duša ište.
Ništa mi nije bilo jasno.
- Izvini što ti to kažem, ali ljubomoran sam na tvoju slobodu. Molim te ne zameri mi.
Ovaj kratki razgovor davno se zbio. Moj kolega je nizao izložbe i uspehe. Njegove slike su bile tražene i bile su razasute po svim kontinentima.
© Dragan Babović