Ne zna kako se to desilo, ali se probudio pred nekim sudskim većem.
- Šta ste ostavili iza sebe, pitao ga je sudija? Zanimaju nas samo dela vaših ruku, ne i vaš porod, vaša imovina, osim građevina koje su izgrađene po vašoj zamisli. Jeste li stvarali nešto novo što je moglo imati uticaja na druge ljude da isto to rade?
- Ja sam slikao. Nisam ništa gradio. Skicirao sam neke građevine po svojoj zamisli, ali to ne zavređuje pažnju. Međutim, celog života sam slikao. Prvo kao mali, pa potom u mladosti, pa sam nastavio u starosti i naslikao sam mnogo slika na raznim materijalima.
- Mi smo sudije vremena, reče glavni sudija, i mi vidimo sve i znamo sve šta ste radili. Imamo to pred sobom i sada dok pričamo sa vama, iako postoji mogućnost da smo nešto propustili. Imate li šta da istaknete u vezi vaših slika što bi mi mogli da uzmemo u obzir?
- Ne znam šta bih rekao. One su tu. One govore same za sebe ono što ja ne mogu izraziti rečima, mislim da je i vama to jasno.
- U redu, reče sudija.
- Mogu li ja vas nešto da upitam, upita slikar sudiju.
- Kako da ne, sve što vam padne na pamet.
- Zanima me šta sude sudije vremena? Zašto sam ja sada pred vama i šta će biti sa mojim delom?
- Dobro pitanje, reče sudija. Retko ko nas pita tako nešto. Vi ste očigledno ljubopitljivi, što se vidi i iz vašeg slikarstva. Naš sud odlučuje da li će neka slika, neko delo slikara, putovati kroz vreme kraće ili duže ili će ostati zauvek u vremenu svog nastanka. Kada je reč o vašom delima, mi ćemo doneti svoj sud. Vi se sigurno sada pitate, kao što ste se pitali celog svog života dok ste slikali, da li vaše slike zavređuju pažnju drugih ljudi, da li će one kada vi umrete, a sada ste u toj fazi, ostati kao svedočanstvo o tome da ste nekada i vi živeli na planeti Zemlji. Sigurno je da će ostati, takva je naša oduka odmah bila i u vreme kada smo pažljivo pratili šta i kako slikate. Mi nismo umetnička komisija koja odlučuje o vrednosti vaših dela. Mi nismo istoričari umetnosti. Mi smo sudije vremena koji smo odlučili da vi zavređujete da vaše delo traje kroz vreme onoliko koliko bude samo sposobno da fizički postoji, dok ga ne uništi univerzalno vreme koje neumitno sve melje, koje razgrađuje materiju do njene propasti.
- Hvala. A od kakvog je to značaja za mene?
- Vidite, vaša fizička smrt tiče se samo vas i vašeg tela. Vaša umetnost vas nadživljuje i predstavlja osnov za dalji razvoj slikarstva. Evo, vaša ćerka, dok mi ovde razgovaramo, drži četkicu i nanosi boju na platno. Dovoljno je to što su vaše slike u njoj podstake potrebu da se i ona time bavi, onoliko koliko joj vreme dozvoljava. Naš sud vremena ceni taj vaš uticaj kao nešto pozitivno. Dok god vaše slike u drugima budu rađale želju da i oni slikaju, za nas je to značajno, jer i naš sud ima opravdanja za svoje postojanje. Mi ćemo pratiti i vaše sledbenike.