- U vašem katalogu sa poslednje izložbe u Studentskom kulturnom centru sam pročitala da se fotografijom bavite više od četrdeset godina, a ja sam prvi put čula za vas pre neki dan od vašeg poznanika. On mi je za moj članak preporučio više fotografa ali sam se ja opredelila za vas.
- Šta je prevagnulo?
- Vaš zanimljiv ugao gledanja na svet. U svakom slučaju nešto novo i neobično.
- Znači, još pali neobičnost?
- Tako je. Možete li mi reći na čemu trenutno radite?
- Ne radim ni na čemu. Ispričao sam sve što sam hteo svojim fotografijama. Nemam više šta da kažem. Ako je tačno da slika govori više od reči, neka moje slike dalje govore bez mog prisustva. Ako je tačno i to da je pola fotografije fotograf a druga polovina gledalac, sada je red na gledaoca. Slika je sama po sebi nemi gorovnik, tako da gledalac mora da ima razvijen unutrašnji sluh.
- I to je sve?, upita zbunjeno mlada novinarka.
- Što sam snimao snimao sam. Mogu svojim delima da popunim zidove svih beogradskih galerija i muzeja. Ali kome to treba i čemu? Mnogo mi je trebalo da sazrim i da kažem ovakvu misao a da je ne smatram prepotentnom. Nekada bi me bilo stid da to kažem, pitao sam se ko sam, gde je moje mesto, da li sam uopšte sposoban za to što radim? Sada kada prekidam sa svim tim, vidim da sam stalno grešio u vreme kada sam najviše stvarao. Ali to je priroda te stvari. E, da...još samo to da dodam - moje fotografije iz poslednjeg perioda više ništa ne govore, nije neophodan ni unutrašnji sluh gledaoca.
Novinarka je bila vidno zbunjena.
- Vidim da vas je ovo sve na neki način razočaralo. Pitate se kako da pišete o fotografu kada on nema šta da ispriča? Najveća greška koju čine svi novinari kada pišu o nekom stvaraocu je da se raspišu o svemu i svačemu, o njegovom životu, njegovim mudrolijama, a da ne objave ni jedno njegovo delo koje će o njemu govoriti mnogo više. Zato, glavu gore. Nasnimiću vam izbor od stotinak meni dragih fotografija i daću vam sutra, pa vi birajte šta ćete objaviti. Ako urednik time ne bude bio zadovoljan, onda ćete se kao mlada osoba i sami upoznati sa celom problematikom koja muči srpsku fotografiju juče - danas - sutra.
- Kad bolje razmislim, sada ste mi otvorili oči i dali dobru ideju. Čak i ako budem imala problem sa objavljivanjem uzeću tu temu i posvetiti svoj rad skrajnutim vrednostima srpske fotografije.
- Ukoliko vam se neka moja fotografija bude posebno dopala, mogu vam je pokloniti ali samo pod uslovom da je stavite na zid svoga stana.