Život je kao partija šaha. Vrlo je važno kako se otvaraš na početku. Pogrešan potez na startu sigurno će te koštati na kraju igre.
Tako je život mom kolegi fotografu, koji je bio poznat ne samo kod nas, već i u svetu, po svojim aktovima lepih žena, doneo dilemu koju nije mogao da reši. Naime, u svojoj 32. godini, posle mnogo površnih veza, upoznao je ženu svog života.
Kako je to znao? Pa jednostavno, kada je bio s tom novom devojkom, nije mu se žurilo nikuda, nije planirao ništa. Samo je sedeo i uživao u njenom društvu, u iskrenom osmehu i očima punim života i razdraganosti. Izgledala mu je normalno, zdravo, jedro i snažno da možda, ako ga sreća posluži, jednoga dana postane, a što i ne bi, majka njegovog deteta.
Sve mu se sa njom slagalo, voleo je kako hoda, kako govori, kako se šali, pa mu slikanje njenog nagog tela, koje bi kasnije pokazivao celom svetu, nije tada palo ni na kraj pameti. Upravo je u tome i bila razlika između nje i drugih žena. Kod svih, koje je ranije slikao, prešao bi odmah na stvar, jer je bio opsednut aktovima. Kod ove se sada nije usudio ni da pita da je fotografiše, a još manje da joj kaže da je on u toj oblasti već priznat fotograf.
Istina, planirao je da to uradi jednoga dana polako i oprezno, onako postepeno, pa da vidi kako će ona reagovati. Te večeri, dok je sedela zavaljena u visokoj fotelji, počeo je da joj pušta svoje fotografije bacajući ih sa mobilnog telefona na tanki šezdesetpetoinčni televizor. Počeo je sa makro fotografijama raznih insekata, računajući da će preko pejzaža, arhitekture i portreta na kraju staviti šlag na tortu i svojim najboljim aktovima, koji su ga proslavili.
Međutim, devojka je već posle prvih kadrova izjavila:
"To cenim kod fotografa - posvećenost jednoj temi. Obožavam makro fotografiju, slike bubica i cveća. Imala sam sreću što sam te upoznala. Prezirem one fotografe koji snimaju sve i svašta, a najviše one koji slikaju gole devojke".
© Dragan Babović