Mali svirač se vratio kući ranije i bez para. Majka ga je pitala da li je bolestan, zašto nije na svom radnom mestu?
Mališan joj je objasnio da nije mogao da prođe od policajaca koji su napravili obruč baš oko onog dela grada u kome je bila ulica u kojoj je svirao violinu.
– Što ih nisi zamolio da te puste da prođeš?
– Pitao sam, ali mi nisu dali.
– Jesi li ih pitao zašto?
– Jesam, ali nisu hteli da mi kažu.
– Jesi li im rekao da ti tako mlad sam izdržavaš bolesnu majku i malu sestru, a da ti je otac nedavno umro?
– Jesam, ali mi ipak nisu dali da prođem. Pitao sam zašto mi ne daju, a jedan mi je došapnuo – zato što imaju takvo naređenje.
– Jesi li mu rekao da i ti imaš naređenje od svoje bolesne majke?
– Jesam, jesam. A on mi je rekao da je i njegova majka, koja njemu naređuje, takođe bolesna.
– Pa šta si mu ti na to odgovorio?
– Ništa. Sažalio sam se i eto, došao svojoj kući.