Bio jednom jedan miš koji je u uglu kuhinje, iza kredenca, napravio malu rupu kroz koju je noću izlazio i jeo otpatke hrane. Naravno, čekao je da muž i žena ugase svetlo i odu na spavanje. To čekanje, koje bi se nekada baš odužilo, spadalo je u jednu od veština mišjeg zanata.
Sve bi bilo dobro u ovoj priči, da miš nije, ni sam ne znajući kako i zašto, jednoga dana otkrio da razume sve što ljudi pričaju. Ne samo da je razumeo, nego je mogao i govoriti njihovim jezikom. Dobio je i moć učenja, pa je iz razgovora koji je kroz rupicu u zidu ulazio u njegovu sobicu, naučio mnogo toga o svetu i ljudima.
U jednom času svest malog miša je toliko narasla, da je osetio mnogo puta, potrebu da se umeša u razgovor, da on ljudima iznese svoje mišljenje. Pošto sebe nikada nije video u ogledalu, mali miš je umislio ne samo da izgleda kao ljudsko biće, već i da je čovek.
Česte svađe između muža i žene završavale su se tako da žena krene šakom da udari muža, ali bi je jaka muška ruka na vreme zaustavila. Nikada se nije desilo da muž ženi zapreti silom ili da je udari. Što je bio prema njoj popustljiviji ona se sve više silila. Onda bi joj on izgovorio reči koje su bile sračunate samo na to da umire njen bes. A bes je uvek bio bez osnova, samo rezultat iznenadne neobjašnjive ljutnje. Uopšte te njihove svađe nisu nikada imale nijedan pravi razlog.
Mišu je sve to bilo čudno. Znao je, bio je siguran, da se njih dvoje vole, a učestale svađe su pretile rastankom, pa da njihova deca ostanu bez roditelja, kao što je i on, mali miš, ostao bez oca kada se ovaj posle jedne svađe sa majkom pokupio i otišao od kuće da se više nikada ne vrati.
Zato je odlučio da pokuša da pomiri bračni par tako što će izaći iz svoje rupe i pokazati im se. Bojao se da ga oni neće razumeti i da nije u redu da se on, mali miš, meša u stvari velikih odraslih ljudi.
Dugo je odlagao svoju odluku, ali jedne noći više nije mogao da se uzdrži, pa je usred žustre rasprave istrčao iz svoje rupe i stao između dve zavađene strane i uzviknuo iz petnih žila najjače što je mogao:
- Slušajte vas dvoje. Morate prestati da se svađate. Ja znam da se vi volite, da svađama nećete rešiti ništa, da treba da sednete za sto i da se kao ljudi dogovorite.
Mužu i ženi se učinilo da čuju neki glas iz daljine, vrlo piskav. Počeše da se osvrću oko sebe, a onda žena spazi majušnog miša tik do svojih nogu, pa se trgnu i ciknu od straha - "Ijuuu, miš, miš!!!"...
- Izvinite ako sam vas uplašio, doviknu miš što je glasnije mogao..., ali kada ga muž spazi, podiže nogu visoko, pa velikom brzinom i što je jače mogao smrska jadnog miša, koji na mestu osta mrtav.
- Nisam znao da imamo miševe, reče hladno kako bi smirio uplašenu ženu.
Odmah uze đubrovnik i malu metlu pa pokupi ostatke od miša, baci ga u crnu kesu za otpatke, potom mokrom krpom opra fleku na podu, pa to mesto poprska sredstvom za dezinfekciju.
- Uh, dobro je što u kuhinji imamo pločice. Molim te, nemoj da tu kesu sa njim ostavljaš u kanti, gadim se, već je odmah odnesi i baci na đubre, reče žena i ode u dnevnu sobu.