Majka je dovela ćerku kod jednog poznatog slikara da proceni koliko ova ima dara za slikarstvo i da je posavetuje koji fakultet da upiše. Do slikara se, inače, veoma teško dolazilo, ali je majka potegla veze, pa ih je on primio.
Slikar je pažljivo gledao radove devojke i ćutao. Otkrio je da je veoma darovita i u jednom času pomislio da bi voleo da je i sam bio toliko talentovan. Pošto je sve pregledao, on upita u čemu je njihova dilema, kada je ćerkin dar za slikanje nesporan.
- Da li je bolje da upiše slikarstvo ili primenjenu umetnost?
- Moj savet je da upiše primenjenu umetnost. Danas od slikarstva može živeti jedan od hiljadu slikara. Na žalost, takva je situacija. A sa primenjenom umetnošću mogu gotovo svi, jer se to traži.
Majka se zahvali rečima: - Hvala, tako sam i ja mislila.
Slikar ih je potom ponudio da ih provede kroz atelje, ali je majka rekla da se zahvaljuje, da ne žele više da mu smetaju, da su mu i ovako oduzele mnogo vremena, te da i same žure.
Kad ču ovo, slikaru ne bi drago, pa im pokaza na vrata ne progovorivši više nijednu reč.