PUTNICI, 2022, akrilik na latnu 100x280cm, (© 2022 Dragan Babović)
Za sve su krivi ti prokleti ideali. Oni su krivi što čovek nikada nije dovoljno srećan. Jer, on na osnovu njih sve meri i smeta mu svako odstupanje. U čoveku postoji nevidljivi tas na vagi koji treperi i pokazuje neku vrednost u odnosu na nulu koja se zove ideal. Ideal ženske lepote, lepote arhitekture, slike, muzike. Ideal skladnog društva i države. Ceo život je zapravo potraga za idealima.
Slikar je želeo da postigne ideal. Dok je slikao, pokušavao je da stigne do stepena kada mu na slici ništa neće smetati, kada će njegovom oku biti sve ugodno. Nekada je uspevao nekada ne, ali kada bi uspeo, obuzimao ga je mlaz zadovoljstva. A kad bi te "idealne" slike pogledao posle izvesnog vremena, delovale su mu isuviše mirno i samodovoljno, kao da im on kao gledalac nije potreban.
Onda bi izvukao neku drugu sliku koju još nije završio jer je smatrao da nije gotova, a ona bi na njega delovala svojom svežinom u koju su bili uključeni napetost, dinamika, eskpresivnost. Tada je shvatio da i ono što varira između idealnog i nesavršenog ima vibraciju koja daje posebnu energiju. Shvatio je da ni život nije idealan, a opet je lep i glupo je ne živeti ga. Shvatio je da ni on nije idealan, a da ga žena voli baš takvog. (© 2022 Dragan Babović)