Bili jednom jedan otac i jedan sin. Otac je ceo život radio da bi stekao nešto što će ostaviti sinu. Dok je rastao sinu ništa nije nedostajalo - hrana, odeća, obuća, škola, zabava, sport, slobodno vreme. Sve mu je to otac obezbeđivao. Jednoga dana, kada je sin imao dvadesetipet godina, otac i sin su se sporečkali. Naizgled bezazlena rasprava pretvorila se u svađu. Svađa se pretvorila u gotovo fizički sukob. Na kraju, sve je otišlo dođavola. Sin je otišao od kuće ne rekavši ni zbogom. Otac je ostao sam. Prolazile su godine. Sin mu se više nikada nije javio. Jednoga dana otac se razboleo i ubrzo umro.
Sinu je vest o smrti oca stigla veoma brzo, jer je otac kraj svoje postelje ostavio njegovo ime i adresu. Nakon sahrane po mesnim običajima, sin se uselio u očevu kuću i posle četrdeset dana je i nasledio. Sada je on bio vlasnik kuće i svega što je njegov otac sticao u toku svog života.
Jedino što su otac i sin imali zajedničko bilo je prezime.