Koncertna dvorana Kolarčeve zadužbine bila je puna. Njom je odzvanjao žamor publike.
Kada se pojavila na sceni, sve je utihnulo. Sela je za klavir, namestila haljinu, podigla ruke. Par sekundi je bilo potrebno da se opusti, koncentriše i da spusti prste na dirke velikog crnog klavira. Prva četiri takta Gimnopedije broj 1 Erika Satija nagoveštavala su elegiju koju donose druga četiri takta. I sve bi bilo u redu, da umesto dirke A u osmom taktu nije greškom odsvirala notu H.
Za publiku je to bio šok. Disonanca je u deliću sekunde pokvarila svu magiju koju je muzika sobom nosila. Za nju je to bio kraj koncerta. Spustila je ruke sa klavira, ustala, poklonila se publici i lagano napustila binu.
To je ujedno bio i kraj njene karijere.
Ali, život je išao dalje. Brzo se udala, rodila dvoje dece i dugo živela u ljubavi sa svojim pažljivim suprugom i blagorodnom decom.
A publika na Kolarcu je pred sobom i pre i posle nje uživala u muzici stotinu drugih pijanista koji su svirali bez ijedne jedine greške.
© Dragan Babović