"Hoću da pobedim! Hoću da pobedim! Hoću da pobedim!" Dete je frenetično vikalo na sred ulice. Prolaznici su se okretali da vide tog malog ludaka. Ali jedan stariji gospodin priđe dečaku, uze ga za ruku i smireno upita:
"Da li zaista želiš da pobediš?"
Dečak prestade da vrišti, pogleda gospodina u njegove plave oči i reče bojažljivo:
"Da."
"U redu", reče gospodin, "ali u čemu želiš da pobediš?"
"U svemu", reče klinac.
"Nema problema", blago se osmehnu gospodin. "Danas je tvoj srećan dan, od danas ćeš pobeđivati u svemu". To reče i nestade.
Dečak ostade sam na ulici. Okrenu se oko sebe tristašezdeset stepeni ali ne vide nikog. Zaista je bio sam. Potpuno smiren, polako krenu svojoj kući, mami i tati.
Vreme je brzo teklo, a dečak je postao čovek. Jedne večeri je stao na isto ono mesto gde mu je čovek plavih očiju dao obećanje da će u svemu pobeđivati, i sada je tu stajao kao pobednik.
Pobednik je voleo da čita stripove o Paji Patku. Jednom je naišao na priču u kojoj je bilo nečeg što mu je zapalo za oko. Paja Patak kaže svom bogatom ujaku Baji Patku:
"Vidiš, ti svojim parama ne možeš kupiti dve najvažnije stvari na svetu".
"Koje dve stvari, upita Baja?", a ovaj će "ljubav i sreću", a Baja mu odgovori: "Ali zato mogu da kupim sve ostalo".
Pobeda jednog čoveka nad drugim predstavlja radost za pobednika i tugu za pobeđenog. Nema tu ljubavi. Čak šta više, tu se radi o mržnji. Ne može se pobediti neko ko se voli, i do koga ti je stalo. Jer, onda ne bi bio pobednik.
Pobednik je ipak želeo da voli i da bude voljen. Posle toliko pobeda, omražen od većine gubitnika, on požele da se izvini svim poraženim, da im kaže kako je sve to bila samo igra. Čak se i osmehnuo, da sve izgleda kao jedna velika šala.
Ali, svi su ga gledali smrtno ozbiljni.
© Dragan Babović