PRVA REČENICA

Prva rečenica priče je razbijena ljuska jajeta koja nije u stanju da zadrži curenje sadržaja.

U svojoj skromnoj spisateljskoj karijeri, mogu se pohvaliti sa samo tri događaja koja su možda, kažem možda, nagoveštavala da će od mene jednoga dana postati pisac.

"Ako je hotel sa pet zvezdica moja tamnica, ne puštajte me van."

Bio je osrednji pisac, ma šta to značilo.

IN CORPORE SANO (u zdravom telu) je pesma koja će predstavljati Srbiju na Pesmi Evrovizije 2022. godine u Italiji, u Torinu.

Tog dana, kada je napunio pedeset godina, probudio se potpuno ravnodušan.

U jednom gradu su živela dva pisca, jedan veoma poznat a drugi nepoznat.

Bio jednom jedan miš koji je u uglu kuhinje, iza kredenca, napravio malu rupu kroz koju je noću izlazio i jeo otpatke hrane.

Milenko je bio dobar đak.

Severin je posle svađe sa ženom, ne želeći da umre od besa što mu žena stalno nešto prebacuje, što ga stalno neopravdano okrivljuje za razne stari, izašao na ulicu da se prošeta. 

Devojka je na jedan konkurs za posao poslala sledeću priču:

Sačekali su ga na mestu na kome je najmanje očekivao.

Život je kao partija šaha. Vrlo je važno kako se otvaraš na početku.

Ne zna kako se to desilo, ali se probudio pred nekim sudskim većem.

Dva sunđera su obično puna vode do pola.

Pijuckao sam espreso u kafiću u centru grada.

Čovek mnoge stvari krene da radi kasno.

Mali svirač se vratio kući ranije i bez para.

Bila dva kuma koja su, svako za sebe, držali da su umetnici, jedan slikar, drugi fotograf. 

Ne radim ni na čemu.

Niko mi neće verovati kada mu kažem da sam se oženio zahvaljujući samo jednoj jedinoj rečenici koju sam izgovorio u pekari u kojoj sam bio poslednji kupac. 

Gledaj od čega se živi!

Mislio sam da sam ja darovit, ali priznajem da je moj digitalni fotoaparat talentovaniji od mene.

Sećam se kao juče, naš kolega fotograf umro je iznenada na sred ulice negde oko tri po podne.

Bila dva prijatelja od kojih je jedan bio bolji prijatelj onom drugom. 

Ovih dana, tačnije 19. aprila 2017. nas je napustio pesnik Raša Popov.

Jedno je kada pišeš priču koja ti se rodila u glavi i jedva čekaš da je zapišeš, a drugo je kada to činiš na silu.

Jednoga dana su počela hapšenja zbog ružne arhitekture.

Ruganje je umetnost slabića.

Danas je tvoj srećan dan, od danas ćeš pobeđivati u svemu.

Ja imam slabo pamćenje i sve te njegove priče ne mogu da upamtim niti da ih zapišem.