Prva rečenica priče je razbijena ljuska jajeta koja nije u stanju da zadrži curenje sadržaja.
"Ako je hotel sa pet zvezdica moja tamnica, ne puštajte me van."
Bio je osrednji pisac, ma šta to značilo.
Tog dana, kada je napunio pedeset godina, probudio se potpuno ravnodušan.
U jednom gradu su živela dva pisca, jedan veoma poznat a drugi nepoznat.
Devojka je na jedan konkurs za posao poslala sledeću priču:
Sačekali su ga na mestu na kome je najmanje očekivao.
Život je kao partija šaha. Vrlo je važno kako se otvaraš na početku.
Ne zna kako se to desilo, ali se probudio pred nekim sudskim većem.
Dva sunđera su obično puna vode do pola.
Pijuckao sam espreso u kafiću u centru grada.
Čovek mnoge stvari krene da radi kasno.
Mali svirač se vratio kući ranije i bez para.
Bila dva kuma koja su, svako za sebe, držali da su umetnici, jedan slikar, drugi fotograf.
Mislio sam da sam ja darovit, ali priznajem da je moj digitalni fotoaparat talentovaniji od mene.
Sećam se kao juče, naš kolega fotograf umro je iznenada na sred ulice negde oko tri po podne.
Bila dva prijatelja od kojih je jedan bio bolji prijatelj onom drugom.
Ovih dana, tačnije 19. aprila 2017. nas je napustio pesnik Raša Popov.
Jednoga dana su počela hapšenja zbog ružne arhitekture.
Danas je tvoj srećan dan, od danas ćeš pobeđivati u svemu.
Ja imam slabo pamćenje i sve te njegove priče ne mogu da upamtim niti da ih zapišem.